12. октобар је за нас посебан дан, Михољдан, дан крсне славе нашег Бранка. Као његови ђаци, запутили смо се у родно му село Хашане. Тамо су нас лијепо дочекали представници Општине Крупа на Уни, представници Школе “Бранко Ћопић” Д. Дубовик, мали ђаци, Бранкови земљаци, као и чланови истоимене фондације. Тога дана ушли смо у све оне приче које смо радо читали, осјетили чаробне мирисе и лепршаве боје Бранковог дјетињства.
Били смо дио “Ћопићевих стаза” и на том путу наша Марија Срдић, ученица VI4, прочитала је свој рад “И ја имам босоного дјетињство”, који је освојио 2. мјесто на истоименом литерарном конкурсу.
Осмијех, срећа и радост Бранкових ђака тога дана грлиле су башту сљезове боје, а под јесење михољско небо крилали су снажни стихови младих орлова. Враћајући се покрај Уне, нисмо могли а да не погледамо: да л’ још увијек ћути као нијема или само у љепоти дријема…
