У уторак, 21. октобра, у оквиру циклуса „Како предавати књижевност“, у свечаној просторији Куће Милановића одржано је предавање Милице Кецман, професорице српског језика, која је уједно и наставник наше школе. Предавање је носило назив „Земљом ходимо, у небо гледамо“.
Уводну ријеч имао је проф. др Душко Певуља, управник Куће Милановића, који је истакао да оваква предавања представљају ријетку прилику да професори и наставници размјене своја искуства и методе рада са ученицима.
Наставница је говорила о свом педагошком приступу и искуству у настави, нагласивши да је књижевност најдубљи начин на који човјек ослушкује себе. „Земљом ходимо, а у небо гледамо јер смо бића која, иако чврсто стоје на земљи, имају потребу да стреме ка идеалима,“ истакла је. „Небо је у књижевности симбол душе и вишег смисла, а темељ српске књижевности управо је то гледање у небо и страдање за више идеале.”
Ученицима често објашњава како медицина проучава тијело, а књижевност – душу. Управо кроз лик јунака, каже она, сагледавамо и себе, јер је „живот јунака живот нама сличних“.
„Ако знају да негдје постоји дијете невино и храбро као Лујо или старац који је, као Кочићев јунак, успио да сачува своју ‘слатку душу’ упркос тешком времену, онда ученици схватају да ти ликови нису само дио прошлости, него наше садашњости.”
Као један од примјера интеграције умјетности у наставу, навела је обраду Десанкине „Песме о пореклу“, гдје ученицима приближава немањићке задужбине — Студеницу, Милешеву, Високе Дечане — и фреске попут Белог анђела и српске Мона Лизе из Сопоћана. На тај начин, истиче, „ученици спајају поезију, историју и ликовну умјетност у јединствену цјелину духа“.
Музички дио програма обиљежили су и наши талентовани ученици који су, под вођством наставнице Ирене Личине, својим учешћем обогатили ово вече и показали како љубав према књижевности расте кроз заједничко стварање.
Предавање Милице Кецман оставило је снажан утисак на присутне и подсјетило да је школа не само мјесто учења, већ и простора гдје се чува и гради душа – она која, иако хода земљом, непрестано гледа у небо.
