Прославили смо данас школску славу скромно, а свечано и срца пуног љубави и поштовања према нашем Светитељу Сави. Након читања славе, духовне бесједе која је душе радника наше школе окријепила снагом и новом вјером да ћемо превазићи ово тешко вријеме, чули смо светосавску бесједу којом је наша директорица Бранка Шпирић поздравила све присутне:
Можда је судбина народа српског одређена једном ријечју: цар воледе Царству небеском; а он – Растко Немањић, први је што вољеде Царству небеском, Господу и народу свом да служи, прије него да царује и земљом очевом влада.
Ту, на раскршћу два свијета, двије цивилизације, двије духовности – што језик заједнички никад не нађоше нити га могу икада имати. Баш ту, груда наша и дом наш обитава, гдје се живот Христов много пута понови, гдје се бранило ПРАВОСЛАВЉЕ и СВЕТОСАВЉЕ, крст часни и слобода златна, одвајала вјера од невјере.
Свети Сава, стуб српске и моралне свијести, одредио је пут којим идемо, крст којим се крстимо, писмо којим пишемо, славу коју славимо, језик којим говоримо и Богу се молимо. Кад су на зидишту његовом мошти Светитеља мироточити почеле, чудима крштене и некрштене обиловати стале, претрну срце невјерника – у буктињу Свеца створи.
Не знајући да нам на посрбљено Јеванђеље удари, да ће тај пламен пут српству кроз вијекове потоње свијетлити, да залутати никад не можемо, да нам срца грије у зле и у добре дане.
У зле дане кад невјера, за земљу везана, само уз себе и око себе гледа, а вјера, само у небеса загледана, рађа и ствара бројне великане величанствене историје једног малог, а великог, народа.
Оне што свјетлост Светосавља, ево већ осам вијекова, снажи да се боре, да бране, да хране, рађају и стварају и пригрле пут који нам је Свети Сава прокрчио. И оне што, умирући, бесмртни постадоше, у души народа живе, завјет и водиља покољењима да буду.
Мало је у Савиној земљи било оног најскупљег – мира и слободе, да се обнови: и род, и дом, и српство и сопство.
И данас кад невидљива неман узима оно најскупље – здравље и животе, чувајте себе и чувајте друге од себе самих! Нека вам срца не зебу јер и ми смо на његовом путу.
И појте му, Срби, пјесму и утројте!
Даница Алексић, добитница Светосавске награде 
Свјетлана Антић, добитница Светосавске награде
